Par nebitnih misli

   Uvek sam one ljude koji prave ove blogove kapirao kao onako feminizirane likove u svom nekom tripu, bicu drugaciji, ja sam kulturan ja sam ovo ono. Vidjam dosta takvih ljudi, ne mora biti trip sa pisanjem bloga ili bilo sta drugo, ali lako ih je raspoznati, oni su prosveceni, oni se ne bakcu u stereotipnu sadasnjicu, furaju svoje i do jaja im je. Ali kada pogledas izvan obe grupacije, primetices da je i takvo ponasanje sablonsko, samo za manje ciljne grupe. Zasto sam zapocinjem blog? Citajuci "Dervis i Smrt", delo koje je jedino koje ama bas niko sa kim sam pricao nije ni najmanje pohvalio, stigao sam mozda do trece glave. Istina je, smara. Ali smatram da u njemu ima neke mudrosti koje moji sagovornici nisu niti prihvatili niti primetili. Delom jer su ga citali cisto da procitaju, a i delom jer je jedno od onih dela u kojima moras da se vratis na pasus koji nisi fino skapirao i zastanes da porazmislis o njemu. I sam to mrzim ponekad, ponekad vise volim samo da me knjiga drzi zainteresovanim, da mi ne napreze mozak kada hocu da ga odmorim, ali nekad je to bas ono sto mi treba. Procitacu tu knjigu definitivno :)

   Zasto je sada spominjem? Pocetak knjige je interesantan, deo koji sam procitao. Spominje glavnog lika (ni ime mu nisam zapamtio, a opet sam bio sposoban da palamudim pola sata o knjizi pred profesorkom... tuga...) u agoniji da ostavi par reci na papiru... Svasta mu prolece kroz glavu, hiljadu misli, ali glavni fokus je da prenese na papir to sto mu je na dusi... To je jedino bitno u datom trenutku, posledice i razlozi su sporedni. Dosta sam razmisljao o tome onako kasno uvece, kad nemam pametnijeg posla... Cesto sam razmisljao da same moje misli, ponekad moraju biti izrecene, ali nemam nikoga sa kime bi ih podelio... Istina, imam dosta i poznanika a i ponekog prijatelja.... Istina velika vecina bi saslusala ali pitaj Boga koga bi zanimalo ili jos gore ko bi shvatio... Imam samo troje ljudi na svetu sa kojima sam ikada mogao da vodim neke dublje konverzacije, i za razliku od prosecnog coveka nijedan nije clan porodice. Jbga...Ili ne... U sustini skapirao sam da neke misli jednostavno druga osoba, bar ona koju poznajem ne moze skapirati, a opet mi je zao da odu uz vetar. Zapisacu ih ovde, kako bi za godinu dve bacio oko na svoj mladji i nezreliji um. Uvek u sadasnjosti kada pogledam na sebe, malo toga bih promenio sa psihickog aspekta, ali uvek gledam na sebe od pre godinu dana kao nekompletnog... Pisacu ovde svoje misli, heh tesko da ce ih iko citati, ali bice tu za mene... Kada mi zatrebaju...

   Zasto ne pisem dnevnik? Jer ovo nije neka pustolovina koju cu beleziti standardizovanim nacinom pisanja, datum taj i taj radih to i to. Ne. Ovo su nepovezana razmisljanja i zakljucci izvuceni iz istih tokom noci koje me ne drze mirnim. A i dnevnik bi verovatno bacio nakon 15ak dana. Malo mi je homo to drzanje dnevnika znate :D Nebitno, nebitno sto ni cirilica jednostavno nece da se primi ovde, cak ni obicna latinica, srpska... Drugom prilikom :) Drago mi je makar zasad sto sam otvorio blog :A ende